Ana Ahmatova

Ana Ahmatova (1889–1966) je književni pseudonim Ane Andrejevne Gorenko, jedne od najvećih ruskih pesnikinja 20. veka. Sama je jednom napisala da je rođena iste godine kad i Čarli Čaplin, Tolstojeva „Krojcerova sonata“ i Ajfelov toranj. Počela je da piše još sa 11 godina, a prvu knjigu poezije „Veče“ objavila je 1912. godine i brzo je naišla na priznanje i kritike i publike. U Sovjetskom Savezu smatrana je za buržoasku pesnikinju i bilo joj je zabranjeno da objavljuje poeziju. Tek posle Staljinove smrti dozvoljeno je objavljivanje cenzurisanih izdanja njene poezije.

Stigla je, konačno, i svetska slava, na Siciliji je 1964. dobila prestižnu nagradu „Etna-Taormina“, a u Velikoj Britaniji dobila je počasni doktorat Univerziteta Kembridž. Dva puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu.

Poznati su njeni prevodi Zmajevih „Đulića“ i srpske narodne poezije. Ahmatova je u ruskoj lirici postigla najveću jasnoću i jednostavnost. Oslonila se na puškinsku tradiciju.

Ana Ahmatova – BIOGRAFIJA

Ne ponavljaj – dušo ponosita –
Ono što si negde mogla da pročitaš,
No možda je poezija i sama –
Jedan veličanstven citat.“
(Ana Ahmatova, 1956)

PESME:

REKVIJEM

SIVOOKI KRALJ

Kamena reč se odronila

SAN

PESMA POSLEDNJEG SUSRETA

LJUBAV

Napisah reči…

ZA BELIH NOĆI

TREĆA ZAČETEVSKA

Pod velom ruke lomila sam kradom…

DRUGA GODIŠNJICA

Četrdeseta godina

POSLEDNJA ZDRAVICA

Ona je savršenstvo, a to je nažalost njena granica. – Marina Cvetajeva o Ani Ahmatovoj.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve nadoknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin :)