Mehmed Meša Selimović – OSTRVO (Odlomci)

Meša Selimović – OSTRVO (1974) – Citati iz knjige: Sve radim sam, čistim kuću, volim da je oko mene red, spremam sebi hranu, kad radi, čovjek mora i da jede, perem rublje, volim da je sve na meni čisto, okopavam, prskam i obrezujem lozu, sve na vrijeme, s radošću u srcu što sam u stanju da to radim. Ne gunđam i ne žalim se (ne znam zašto bih), a ljudi se čude i kao da im je krivo što sam ja miran i veseo. A ja se njima čudim što gube vrijeme na nerazumnosti, bolje bi bilo da žive. Ali…

Mehmed Meša Selimović – TIŠINE (Odlomci)

“Tišine” je roman Meše Selimovića iz 1961. godine. Odlomci iz knjige: Postoji muka odlučivanja, kao i muka čekanja, a svijet je zatvoren i otkriva se tek kad uđemo u igru, kad ostvarujemo mogućnosti. Ni za jednu životnu stazu ne postoji vodič, svaka je neispitana, neponovljiva, zato je u životu avantura pravilo, a ne izuzetak, jer je putovanje kroz neispitane predjele, koje niko poslije nas ne može ponoviti, sve se staze potiru, uvijek nanovo se stvara nova konfiguracija, uvijek se ukazuje drugi pejzaž, druga klima, za svakog posebno. Zato moram da budem svoj vlastiti vodič, prvi i posljednji putnik na putu…

Mehmed Meša Selimović – TVRĐAVA (Odlomci)

Nakon romana Derviš i smrt (1966), koji je izazvao književnu senzaciju, Meša Selimović je 1970. godine objavio Tvrđavu, novi roman sličnog roda i oblika, sa srodnim crtama u sadržaju. Pisac to i sam naglašava u Napomeni Tvrđave: “Tvrđava je pandan Dervišu i smrti. Tvrđava je svaki čovjek, svaka zajednica, svaka država, svaka ideologija.” Izabrani citati (odlomci) iz knjige Tvrđava: 1. DNJESTARSKE MOČVARE Ne mogu da pričam šta je bilo u Hočinu, u dalekoj zemlji ruskoj. Ne zato što ne pamtim, već što neću. Ne vrijedi pričati o strašnom ubijanju, o ljudskom strahu, o zvijerstvima i jednih i drugih, ne bi…

Mehmed Meša Selimović – DERVIŠ I SMRT (Odlomci)

Derviš i smrt je roman Meše Selimovića pisan u razdoblju od 1962. do 1966. godine. ”Ja sam htio da napišem roman o ljubavi, roman o tragediji čovjeka koji je toliko indoktriniran da dogma kojoj služi postane suština njegova života: promašio je ljubav, promašiće i život.” – ovo je povodom romana ”Derviš i smrt” zapisao Meša Selimović u knjizi pod nazivom ”Sjećanja”. Odlomci iz knjige: Kad bih umio da napišem najlјepšu knjigu na svijetu, posvetio bih je svojoj ženi Darki. Ovako ću zasvagda ostati dužnik njenoj plemenitosti i lјubavi. I sve što mogu, to je da sa zahvalnošću pomenem njeno ime…

Aleksandar Sergejevič Puškin

Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Алексáндр Сергéевич Пушкин, 1799, Moskva – 1837, Sankt Peterburg) – ruski pesnik, dramski pisac i prozaista koji je postavio temelje ruskog realističkog pokreta. Puškin se smatra osnivačem modernog ruskog književnog jezika a još za života je stekao reputaciju najvećeg ruskog nacionalnog pesnika. Jedan od razloga zašto halapljivo gutamo beleške velikih ljudi je naša samoljubivost: drago nam je da otkrijemo sličnost sa izvanrednim čovekom, ma u čemu, mišljenju, osećanju, navikama, čak i slabostima i porocima. Verovatno bismo više sličnosti u mišljenju, navikama i slabostima našli sa ljudima potpuno beznačajnim, da su nam oni ostavljali svoje ispovesti. –…

Fridrih Šiler

Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar. Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti. Među velikim poštovaocima Šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man. PESME ODA RADOSTI DITIRAMB RUKAVICA POKLONIK OČEKIVANJE MOMČE NA POTOKU ANTIKA PUTNIKU SA SEVERA PEVAČEV OPROŠTAJ   DELA Poezija Veče (1776) Osvajač (1777) Elegija o smrti mladića (1780) Oda radosti (1786) Grčki bogovi (1789) Umetnici (1789) Ibikovi ždrali (1797) – balada * Reči iluzije (1799) Kasandra (1802)…

Johan Volfgang Gete – CITATI

Johan Volfgang Gete – CITATI – Najveće iskušenje je nemaština. I najmudrije ribe glad tera na udicu. – Lepota obuzdava svaku srdžbu. – Ako sretnemo nekoga ko nama duguje zahvalnost, odmah se toga setimo. Koliko smo, pak, puta sreli nekoga kome mi dugujemo zahvalnost, pa se toga nismo setili. – Sretan je i velik zaista samo onaj koji ne mora ni vladati ni pokoravati se da bi mogao nešto biti. – Nema sunca bez svetlosti ni čoveka bez ljubavi. – Ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovekovu narav kao smeh. – Čovek može voleti samo ono biće za koje…

Johan Volfgang Gete

Johan Volfgang fon Gete (nem. Johann Wolfgang von Goethe; Frankfurt na Majni, 28. avgust 1749 — Vajmar, 22. mart 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade. BIOGRAFIJA CITATI PESME: Putnikova pesma pred noć FAUST – Posveta ŠARLOTI FON ŠTAJN PROMETEJ POSVETA MAJSKA PESMA GANIMED DOBRODOŠLICA…

Rajner Marija Rilke

Rajner Marija Rilke (nem. Rainer Maria Rilke; Prag, 4. decembar 1875 — Valmont, 29. decembar 1926) je sigurno jedan od najvećih nemačkih pesnika. Njegov život karakterišu česta putovanja i poznanstva sa umetnicima tog vremena. Putovao je u Rusiju, Francusku, Italiju, Dansku, Švedsku, Belgiju, Egipat, Španiju, Švajcarsku… Rilke je pisao monografije (Vorpsvede, Ogist Roden) i roman Zapisi Malte Laurids Brigea. Ipak, glavna odlika njegovog književnog rada jeste pisanje moderne, filozofsko-meditativne poezije. Među Rilkeova najbolja ostvarenja ubrajaju se zbirke pesama: Časlovac, Knjiga slika, Nove pesme, Devinske elegije i Soneti posvećeni Orfeju. Miroslav Mika Antić citira Rilkea PESME LIŠI ME VIDA… DEVETA DEVINSKA…

Miroslav Mika Antić i Toma Zdravković – Boemi i najbolji prijatelji

Sećam se, kada sam bio osnovac. Mika je gostovao na osmomartovskim koncertima Tome Zdravkovića u Domu sindikata. Bio je to sam početak osamdesetih. Još smo stajali mirno na himnu “Hej, Sloveni”, Tomu Zdravkovića su obožavali, kao i sve umetnike, pevače, sportiste i glumce tadašnje Jugoslavije, od Triglava do Đevđelije. Sala beogradskog Doma sindikata dupke puna. Izlazi Miroslav i recituje poeziju. Zvuči neverovatno da pesnik uspeva da komunicira s mnoštvom posetilaca koncerta narodne muzike. (Nemanja Rotar, “Sutradan posle detinjstva”) Miroslav Mika Antić, Toma Zdravković i Zoran Radmilović su bili najbolji prijatelji. – Njih trojica su bili kao braća. Provodio sam vreme…