Aleksandar Blok

Aleksandar Aleksandrovič Blok (rus. Александр Александрович Блок; Sankt Peterburg, 16. novembar 1880 — Petrograd, 7. avgust 1921) je bio ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma. „Glavni pesnik Srebrnog veka“ – to je u ruskoj kulturi bio i ostao Aleksandar Blok. Neki ga nazivaju „poslednjim pesnikom – plemićem“ koji je živeo u vreme propasti ruskog plemstva.

„Život i poezija su jedno te isto.“ – Aleksandar Blok

PESME i POEME:

Čekô sam dugo, dođe kasno…

DVANAESTORICA

Močvarski duhovi

Ne pevaj mi ni nežno, ni slatko…

NEZNANKA

Noć, ulica, fenjer, apoteka…

O legendi, o bajci, o tajni…

Pred prolećnu sjaja horu…

Prođoše godine, al’ ti – sve ista…

RUSIJA

Sred zatona je našeg — znaš li —…

Sve mre na zemlji…

Ti ode u polja bespovratna…

Ti odlaziš u suton rujni…

U polutami crkve…

BIOGRAFIJA, CITATI

„Knjiga je – velika stvar ako čovek zna njome da se koristiti.“ – Aleksandar Blok

Aleksandar Aleksandrovič Blok (1880-1921) – ruski pesnik, dramski pisac, publicista. Čovek, koji je bio iskonski i do kraja čestit u traženju umetnički tačnih odgovora na korenita pitanja bića ličnosti i naroda. Trezna surovost mašte, vernost uvek neizrecivoj tajni pretvorila se kod njega u tragičnu, na rubu očajanja, energiju samopregorne ljubavi, prihvatanja istine svoje zemlje.

Proživeo je u sebi epohu i postao je sam – epoha. Njegovo delovanje na dušu ruskog stiha je – zagonetno, beskrajno, razgovetno i stalno.

„Živeti vredi jedino tako da stalno ispostavljamo preterane zahteve životu: sve ili ništa; čekati nemoguće; verovati ne u „ono čega na svetu nema“, već u ono što bi moralo da bude na svetu; uprkos tome što ga sada nema i zadugo ga biti neće. No, život će nam to jednom dati, zato što je – predivan.“ Aleksandar Blok

„Ako volite moje pesme, savladajte njihov otrov i pročitajte u njima budućnost“, govorio je poslednji veliki ruski poeta Aleksandar Blok.

Na razmeđi dva uzbudljiva stoleća, „taj tragični tenor epohe“, kako ga u stihu naziva Ahmatova, okončava svojim pesmama jedno i počinje novo doba ruske poezije.

Otišao je s kišom, iz sivog neba nad sivim Petrogradom, 7. avgusta 1921. godine.

Na vest da je Blok umro, Marina Cvetajeva piše iz Moskve Ani Ahmatovoj u Petrograd: „Ne čudi to što je on umro, već to što je živeo. Jer, Blok predstavlja jedinstvenu svetkovinu duha, pa je pravo čudo kako ga je život takvog uopšte i prihvatio.“

Foto kolaž: Bistrooki
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)