Aleksandar Blok – Prođoše godine, al’ ti – sve ista…

*** Prođoše godine, al’ ti — sve ista: ozbiljna, vedra, divan ti stas; samo ti kosa pomalo blista, i u njoj svetli proseda vlas. A ja — nad prašnjavom hrpom knjiga, pogrbljen, visok starac, kao noj — sa jednom mišlju, bez briga, gledam u smireni lik tvoj. Da. Izmenili se nimalo nismo. Živimo, dišemo, kô nekad, blago, i, sećajuć’ se, sačuvali smo to legendarno vreme drago… A prah mu sjajni — u tamnoj urni je, naš sjajni duh — u magli živoj. I sad sve tiše, sve azurnije — diše se prošlošću na zemlji sivoj. Aleksandar Blok Prevod: M. M. Pešić…

Aleksandar Blok – Ne pevaj mi ni nežno, ni slatko…

*** Ne pevaj mi ni nežno ni slatko: nemam veze ja sa zemljom jada. More duše — beskrajno je, glatko, čim u ravan zađe — pesma pada. Reči su bez pesme duši jasne. K cvetanju ih pravda izaziva. A zvuk pesme dosadne i strasne — neviđenu laž u tebi skriva. Moj žar bujni ismeja što sija, ostavih ga — za mnom magla neka. Prigrli san koji me uvija, i razumi sama šta nas čeka. Aleksandar Blok Prevod: Miodrag M. Pešić Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i…

Aleksandar Blok – Ti odlaziš u suton rujni…

*** Ti odlaziš u suton rujni, u krugove što beskraj snuju. Ja čuh odjek jedva čujni, korake što se udaljuju. Da li blizu il’ daleko izgubi se u visini? Čekat susret — ja bih čeko — u toj zvonkoj, u tišini? U njoj zvone plahovito tutnji što se udaljuju. Da l’ ti stežeš, ognjevito, krugove što beskraj snuju? Aleksandar Blok Prevod: Miodrag M. Pešić Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz…

Marina Cvetajeva – PESME O BLOKU

PESME O BLOKU Ime je tvoje — u ruci ptica, Ime je tvoje — na jeziku leda kockica. Jedno-jedino micanje usana. Ime je tvoje — pet slova osama. Loptica uhvaćena u letu svom, U ustima srebrnog praporca zvon. Kamen bačen u ribnjak, u zôvu, Zajecaće tako kako tebe zovu. Ko noćnih kopita štropot strmi Gromko tvoje ime grmi. I kazaće nam ga u slepe oči, zorom, Zvonko krcnuli oroz. Ime je tvoje — ah, ne sroči! — Ime je tvoje — poljubac u oči, U nežnu studen kapaka — usne. Ime je tvoje — poljubac u sneg. Izvorski, leden, plav…

Aleksandar Blok — Sred zatona je našeg — znaš li —…

* * * Sred zatona je našeg — znaš li — Spavao vode zelen sag, Kad su vojni brodovi zašli Među nas, kao brazde trag. Četiri sivih. I pitanja Tištala su nas čitav čas I preplanuli od sunčanja Matrozi išli pokraj nas. Primamljiv posta svet i širi. Al’ otploviše ko kroz san. Videsmo kad se sva četiri Zariše u noć, okean. Obično opet bi sred mora. I trepnu svetionik, val, Kad su sa niskog semafora Poslali zadnji svoj signal… Životu treba tako malo, Tebi i meni, deci svoj, Ta srce bi se radovalo I najmanjoj novini toj. Otkri na džepnom…

Aleksandar Blok – RUSIJA

RUSIJA Ti si i u snu nesaznajna, Tvoga se vela taći ni. Dremam, a iza sna je – tajna, U tajni, Rusijo, si ti. Rusija pojas reka ima. Drevne je šume kruže svud, S blatima i sa ždralovima, Uz čarobnjaka pogled lud. U njoj i ljudstva različita Iz dolina, s kraja na kraj, Ponoćna kola vode vita Uz zapaljenih sela sjaj. Gde i vračara, s vampirima, Travarke čara svud uz rub. I veštice sa đavolima Vesele se uz snega stub. Gde i mećava zavejava Trošnu kuću do krova tog. I deve ispod snega plava Sečivo oštre protiv zlog. Gde je…

Aleksandar Blok – Pred prolećnu sjaja horu…

*** Pred prolećnu sjaja horu, Zovem rodnu senku sam. Dođi, i ne čekaj zoru, Donesi sa sobom dan! Novi dan — ne taj što bije O prozore s vetrom strašnim! Bez prestanka smeh nek vrije Okna, s danom neovdašnjim! Dver tad ćemo otvoriti, Uzdahnuti, s plačem, nemo, I gubitke zimske, skriti, Laka srca podnećemo. 3. februara 1902. Aleksandar Blok Prevod: Vladimir Jagličić Iz knjige: A. Blok – Pesme, Izdavač: Srpska književna zadruga,1994

Aleksandar Blok

Aleksandar Aleksandrovič Blok (rus. Александр Александрович Блок; Sankt Peterburg, 16. novembar 1880 — Petrograd, 7. avgust 1921) je bio ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma. “Glavni pesnik Srebrnog veka” – to je u ruskoj kulturi bio i ostao Aleksandar Blok. Neki ga nazivaju “poslednjim pesnikom – plemićem” koji je živeo u vreme propasti ruskog plemstva. “Život i poezija su jedno te isto.” – Aleksandar Blok PESME i POEME: Čekô sam dugo, dođe kasno… DVANAESTORICA Močvarski duhovi Ne pevaj mi ni nežno, ni slatko… Noć, ulica, fenjer, apoteka… O legendi, o bajci, o tajni… Pred prolećnu sjaja horu… Prođoše godine, al’…