Miroslav Mika Antić – PROZIVNIK

PROZIVNIK Kad bi se trenucima davala imena kao mališanima, a minutima kao vetru, kao svetlosti, kao travi, meni bi se svi sati u ovim dečačkim danima jednako zvali — kao neko sa viticama plavim. Kad bi se danima u nedelji davala imena kao deci, a nedeljama, recimo, kao da su cvetovi, kao da su vode, kao da su snegovi, — za mene bi se svih dvanaest meseci jednako zvalo — kao neko sa nosom prćastim i pegavim. I godišnja doba bi se tako zvala: bucmasto, tršavo, divno … I godine. Sav život. Sve što se namigivalo ili sakrivalo. Sve bi…

Miroslav Mika Antić – SENKA (druga verzija)

Zbog svega što smo potajno hteli hoću uz mene niz dan da kreneš. Ma bili svetovi crni il’ beli, ma bili putevi hladni il’ vreli pokušaj da se ne okreneš. Znaš li koliko život traje? Zar ne razumeš, lepa glavo? Samo toliko koliko umeš da gledaš i da žmuriš pravo. Hoću da držiš moju ruku. Da se ne bojiš vetra i mraka. Uspravna i kad kiše tuku. Koliko slaba — isto i jaka. Hoću uz mene da se sviješ, korake moje da uhvatiš, da se ne zagrcneš kad zvezde piješ i da ne želiš da se vratiš. Vraća se samo…

Miroslav Mika Antić – USNE (druga verzija)

USNE Usne jedino zato postoje da s nekim podeliš nešto svoje. I da ti šapat šapatom vrate. Usne postoje da se pozlate. Usne su vulkan tvog tela. Usne su izvor tvojih reka. Usne su pupoljak gde se srela pčela od vetra s pčelom od mleka. Usne postoje da se procveta u vatromete neba i sveta. Usne su da se u dahu zgusne krilatost zvezda i kometa. I nikad nikom nemoj ih dati ako ne ume da ti ih vrati toplije, mekše, mlađe i slađe. Jer usne samo zato postoje da osmeh po tvome osmehu skroje. Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić – MALI ČAS BOTANIKE

MALI ČAS BOTANIKE Na ovom svetu ima nas raznih: debelih, smešnih, pametnih, ružnih, pakosnih, dobrih, nežnih i tužnih, i svako dete — kao u priči — na cvet poneki čudno liči. Neko se sasvim pitomo plavi. Nekome bumbar zuji u glavi. Neko bogatstva nosi u duši. Neko je šaren. Neko se suši. Neko se pokorno na vetru njiše. A neko beskrajno zamiriše. Pa ako zaista kao u priči svako na nekakvo cveće liči, onda jedino vredi za mene cvet koji spusti novo seme da biljka sutra ne uvene, nego da trajanjem nadmudri vreme. A seme — to je ono znanje…

Miroslav Mika Antić – Jesen je tu, u nama

Počela je jesen. Sinoć. Kad smo poslednji put kod “Orača” sedeli pod drvećem i na nas je padalo lišće. Bio je tu Miša, Dragiša, Momir, Marko, dva vojnika Crnogorca koji su pevali iz sveg glasa, tri molera, jedan penzioner, dva glumca, četiri baletana i jedan bravar. Sedeli smo, i – odjednom – vetar je dunuo i sasuo nam u oči mnogo lišća. Govorili smo o stvarima koje znamo već unapred. Godinama mi tako govorimo, godinama se zna ko šta piše, ko koga voli, ko emituje šta na radiju, ko šta moluje, ko pravi kakve ključeve, ko šta pije… Nekada, na…

Miroslav Mika Antić – OTVARANJA

OTVARANJA 1. Nije lako utvrditi tačno vreme tvog nastanka. Još nije označen vrtlog koji te večno isijava. 2. Svetlost i tama zarasli duboko usnama za usne. To je tvoj vaskrsli znak. 3. Tvoje vatre tek počinju. 4. Uzmi ruku u ruku i ne gledaj je sa čuđenjem. Kad kucneš u kamen, on zvoni u dozrelom prostoru. 5. Tvoje vatre odzvanjaju kao velika srca. 6. Baviš se slobodom smelosti. Podlivaš sobom nebo. 7. Pretvori prste u misao. Dotakni svoja rebra, zlatne prečage svetlosti. Ti si mnogostruki rođendan. 8. Tvoje vatre su prisutne. Danas. Davno pre danas. I dugo iza svih danas.…

Citati pripisani Miroslavu Miki Antiću a nisu njegovi

Ekspanzija deljenja raznih citata i “mudrih misli” na društvenim mrežama i uopšte na internetu doveo je do toga da se mnogi citati lažno pripisuju poznatim književnicima i javnim ličnostima. Ni Miroslav Mika Antić nije pošteđen te prakse, što iz neznanja osoba koji ih lažno potpisuju, što zarad “lajkova” i popularnosti. Drugo objašnjenje nemamo. Svi ti citati i stihovi imaju svoje prave autore, i smatramo da je plagiranje imena u potpisu direktno vređanje ne samo Miroslava Mike Antića nego i autora istih. Ovo su samo neki od primera takvog plagiranja: Pred silom stojim, pred ljubavi drhtim, na koljena padam samo pred…

Miroslav Mika Antić – LAŽLJIVA PESMA

LAŽLJIVA PESMA Kažem: mesec. I gle — mesec! Kažem : trava. Stvarno — trava! Eto zašto meni seva ova moja smešna glava, ova moja glava leva što jedino zna da sneva. A šta hoće glava luda? Traži laži. Traži čuda. Namigne mi mojim okom. Usnom mi se mojom smeška. Pa sve živo ispretura i vrti se ko vrteška. Kaže: sunce nije sunce, nit se nebo nad njim plavi. Kaže: hoću nešto lepše tu u tebi da se javi. Smisliću ti nove ptice. Nove snove. Nova mora. Hoću ono čega nema. Neću ovo što se mora. I zaista — ljudi bolji.…

Miroslav Mika Antić – ODOCNELA PESMA

ODOCNELA PESMA Zašto mora u životu na sve da se dugo čeka? Što petljaju nešto s nama? Zašto krišom, izdaleka, naslućuješ one tajne, zabranjene, čudne stvari, koje smeju, razumeju i umeju — ko bajagi samo stari? Što da uvek krajem oka trepćeš, viriš i da dugo svu noć posle ne znaš kako da se smiriš? Zašto uvek moraš dockan da im javiš kad od želja sav izbockan pobrljaviš, pa ti prvi korak — gorak i prva ti ljubav — ćorak?! Što da samo s pola uha reč poneku smeš da čuješ, pa je krivo odgonetaš, pa sam sebi ne veruješ?…

Miroslav Mika Antić – ŠTA JE NAJVEĆE

ŠTA JE NAJVEĆE ŠTA JE NAJVEĆE. Tekst pesme: Nebo je nešto ogromno i široko, pa može, ipak, da stane u svako oko. More je nešto ogromno i široko. I ono može da stane u svako oko. Jer oči su nešto ogromno, veliki svetli krugovi, u njih dotrče proleća, dogegaju se kuće i trgovi, u njih ulete sve ptice i stanu svi moji drugovi. Jer oko je veće od neba. Jer oko je veće od mora. I još sto puta toliko. Njega nikada nije prepešačio niko. Ni obleteo niko. Ni proskitao niko. Jedino ako mama u moje oko došeta, tad nema…