Miroslav Mika Antić – BRAT

BRAT Lako je tebi kad imaš brata, pa može da te štiti i brani. Kad se u dvorištu igrate rata, on uvek stoji na tvojoj strani. Od svih je bolji. Od svih je jači. Zato brat tako mnogo znači. Lako je tebi kad imaš brata: smeš da se praviš važan pred svima. U bioskopu nema karata, on samo trepne i — već ih ima. Na utakmici nigde mesta, on samo migne — tri klinca digne. Poznaje svakog konduktera. Poznaje svakog poslastičara. Ima u gradu tristo drugara. Meni je teško, jer nemam brata, pa pazim s kim se igram rata, jer…

Miroslav Mika Antić – KMEZAVA PESMA

KMEZAVA PESMA U ovoj ulici i proleće je osedelo i sve je nekako i namršteno i starije. Sad vidim da je, u stvari, jedino vredelo detinjstvo bezbrižno i šarene lagarije. Al’ odavno smo pojeli šećerleme. Pobegle senke. Jurnjave. Kikot ptičiji. Zvonici matori kašlju požutelo vreme niz drvorede što više nisu ničiji. Mnogo je žalosno što smo ovako umorni, što dane odrasle i krpimo i paramo i što, ko nekad, ne umemo bezazleno budni da sanjamo i sebe najlepše varamo. Maštajte deco! Maštajte koliko god umete! Jer jednom kad se starost u dušu zarije, biće vam jasno da od svega razumete…

Miroslav Mika Antić – KIŠA

KIŠA Kiša… kiša… krupna kiša… Sva su mokra leđa krova. Treba uzeti na nišan gorki šapat jablanova. Kad na usnu i u šaku kane jecaj u razdanja, mudrost je u svakom mraku naći zlatne prste granja. Kiša… Kiša bičevima pločnike pretukla riđe. Samo jedna sreća ima. Noćas treba da naiđe. Miroslav Mika Antić Iz knjige:Miroslav Antić ŠAŠAVA KNJIGA, Izabrana dela Miroslava Antića (druga knjiga), Izdavač: NIŠRO “Dnevnik”, 1982. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na…

Miroslav Mika Antić – ČAROBNA PESMA

ČAROBNA PESMA Vidim te već, istina — kao u nekoj srebrnoj magli, ali divno te vidim: na nogama ti čizme od sedam milja, u ruci Aladinova lampa, putuješ na onom čudotvornom tepihu iz 1001 noći, prelećeš planine i mora i dižeš se visoko prema zvezdama. Možda ti i ne slutiš koliko volim tvoju tršavu glavu, detinju glavu koja miriše na sapun i penušavi aprilski vetar, glavu u kojoj stanuju samo boje visoke, ogromne, nedostižne, glavu koja će shvatiti bezmerja i razdaljine svetlosnih godina, nerazumljive cifre i geometrijske krivulje i hrabrost svemirskih brodova što će krenuti sutra na nova nepoznata sunca.…

Miroslav Mika Antić – PET I PO PARI DECE

Zovu ga Pera Cipela, iako mu je prezime njegoševsko: Petrović. Nadimak mu je ostao od dede. Kažu da je imao toliko popucale noge, da nije mogao da obuje cipele. Ide taj deda ulicom, lupa tabanima kao gojzericama, i sad mu Kovilj, potomke drukčije i ne zna nego kao Cipeline. A potomaka ima koliko voliš. — Pet i po pari dece! — kaže Pera sa ponosom. — Pet sinova i šest kćeri. I dva unučeta pride… Biografija — u pet reči. Radio. Posle, kad je trebalo da se odmara, on opet radio, a sad opet radi, i radiće dok ne umre.…

Miroslav Mika Antić – GOVOR

GOVOR Smatram velikom slabošću i stvarno bio bih potišten kada bih sve ovo što osećam, nepristupačno proveri, morao da ti objašnjavam hudim jezikom čoveka: rečima sumnjivim, rovitim, razjedenim i nekorisnim. Postoje svakodnevne, sasvim obične stvari, koje su mnogima tajna. “Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena”, kaže jedan prastari zapis sa Tibeta. Postoji govor koji će neko otkriti sutra, a možda niko neće ni pokušavati da ga otkrije, ali ti ga već sada moraš obuhvatiti mislima. Jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva. Postoje kulture gestova, disanja ili vida. Postoji vreme vremena i prostiranje prostora. Postoji lepota…

Miroslav Mika Antić – OBIČNO PETKOM

Reportaže u ovom izboru ponajčešće su objavljivane u rubrici Obično petkom novosadskog lista Dnevnik. D.R. Miroslav Mika Antić – UMESTO PREDGOVORA (Obično petkom) Miroslav Mika Antić – Osnovao sam jedno pozorište (i nije ga više nikad bilo)   Iz knjige: Miroslav Antić OBIČNO PETKOM, Izdavač: Prometej, Novi Sad Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu  je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – PARAFRAZE

PARAFRAZE PARAFRAZA I Predeli, predeli, predeli vredeli, vredeli, vredeli. Predeli, predeli, predeli bledeli, bledeli, bledeli. Predeli, predeli, predeli u mestu sedeli, sedeli… Predeli, predeli, predeli u sedenju osedeli. PARAFRAZA II Voleti, voleti, voleti, od ljubavi se razboleti. Voleti, voleti, voleti to će me uvek boleti… Voleti, voleti, voleti… A kako tome odoleti? Odboleti. Preboleti. Šta dalje? Pa ponovo voleti. PARAFRAZA III Čuvati, čuvati, čuvati, u snove se obuvati. I samo po zlatnom hodati. Još snova dodati. Dodati. Skupiti, skupiti, skupiti i čelom o smrt lupiti. Čuvati, čuvati, čuvati. a vetrovi će oduvati. PARAFRAZA IV Ljubiti, ljubiti, ljubiti, Zubima srce izdubiti.…

Miroslav Mika Antić – BRIŽNA ZIMA

BRIŽNA ZIMA Prošetala jutros zima niz sokake i donela poklon svima: kućercima bele bunde i vindjake, i šubare banderama za glavice, i drveću za grančice rukavice. De vetrovi nek se drznu da zareže, neka proba mraz da steže kad u zoru sva u krznu polja leže i daleke njive ćute odenute u angoru. I kaže im zima svima: “Kad se sunce na svod popne, vratite mi ove stvari da slučajno ne okopne, jer su skupe, vrede para… A ja ću ih sačuvati u srebrnom naftalinu do sledećeg januara.” Miroslav Mika Antić Poslednja bajka Fotografija: Sava Stojkov – Zaleđeni bunar

Miroslav Mika Antić – VAVILON

VAVILON 1. Njeno ime i prezime omogućuju da postoji ova pesma. Nanjušio sam krv kao jednorog, i kopam nogom po jari šalitre, peska, gipsa i sunđeraste zemlje. Zar je to taj Vavilon, ta Mesopotamija, i ta večnost? Upaljen vetar buši u licu crne rupe. 2. S ukusom nagorelog sunca izgovaram reči, duge pet hiljada i pet stotina godina. Šapućem stvari koje su bile, i još u meni traju. U međuprostoru od nje do mene, sve što je bilo žena ima nestvarni izgled, kao avetinjski oblak nad pustinjom, kao iznenadni žbun u rastaljenom vazduhu, ili taj grč prepoznavanja davnine u mom…