Osip Mandeljštam

Osip Emiljevič Mandeljštam (1891–1938.) spada u najveće ruske pesnike 20. veka. Osnivač akmeizma, jednog od glavnih pokreta unutar ruske avangarde. 1919. objavio je manifest ovog pokreta – Jutro akmeizma. Prvu knjigu pesama Kamen izdao je 1913. godine, a druga, i verovatno najvažnija Mandeljštamova knjiga Tristia izašla je 1922. Jedna je od žrtvi Staljinovih čistki tridesetih godina. Uhapšen je prvi put 1934. nakon stihova o velikom vođi, da bi posle drugog hapšenja 1938. pod misterioznim okolnostima preminuo. PESME NA STRAŠNOJ VISINI LUTAJUĆA VATRO U IME HRABROSTI BUDUĆIH VEKOVA U svjetlosnoj sam sada paučini Vazdušni biskvit. Sunce. “Zaleđeno!” Preuzimanje delova tekstova, tekstova…

Osip Mandeljštam – NA STRAŠNOJ VISINI LUTAJUĆA VATRO

NA STRAŠNOJ VISINI LUTAJUĆA VATRO Na strašnoj visini lutajuća vatro, Ali zar tako zvezda sjaj prostire? Prozračna zvezdo, lutajuća vatro, Tvoj brat, Petropolj, umire. Visinom ognjeni zemaljski sni brode, Zelena zvezda sjaj svoj rasprostire. O, ako si ti zvezda — brat neba i vode, Tvoj brat, Petropolj, umire. Čudovišan brod na strašnoj visini Juri, velika krila mu se šire — Zelena zvezdo, u divnoj nemaštini, Tvoj brat, Petropolj, umire. Slomila se zvezda iznad crne Neve, Vosak besmrtnosti se topi i previre — O, ako si ti zvezda — Petropolj, tvoj grad Tvoj brat, Petropolj, umire. Osip Mandeljštam Prevod: Branko Miljković…

Andrej Beli (Boris Nikolajevič Bugajev)

Boris Nikolajevič Bugajev (Moskva, 26. oktobar 1880 – Moskva, 8. januar 1934), poznat pod književnim pseudonimom Andrej Beli (rus. Andréй Bélый) je bio ruski pesnik, romanopisac, esejista i književni teoretičar. Na njegova uverenja snažno su uticali Kant, Niče, Rikert, Vladimir Solovjov, a posebno Rudolf Štajner, čiji je Beli bio saradnik i sledbenik. Spajajući dramske, epske i lirske elemente stvorio je novi književni žanr simfoniju. Napisao ih je četiri: Herojsku, Dramsku, Povratak i Pehar oluju. Objavio je zbirke pesama: Zlato u azuru, Urna i Pepeo. Eksperimentisao je na planu jezika u poemi Glosolalija. Temu Oktobarske revolucije obradio je u poemi Hristos…

Andrej Beli – MAG

MAG Strpljiv je mag, što šare zvezda i tajnu broja primio je. Ti gledaš, pada mračni bezdan na žarke, teške oči tvoje. Godine lete… I kao sante planete prazni vali gone. Vremena, prostori… Tvoj san te diže nad pustoš vasione. Vazduh je prašnjav. Nigde kapi. No, pored tvojih, plamte oči odane sove… Pogled zjapi u rasuti dijamant noći. Sećas se, privukla te zvezda, i ti, kroz haos, kroz dubine, saže se, dok je stenjo bezdan, ti stajaše u velu tmine. Za životnim si pragom svetu zborio glasno tajnu kobi. I boru, tugom zlom prožetu, strog izraz tvojih usta dobi. Lebdi,…

Andrej Beli – IZNAD STENE SUMORNE I SURE…

IZNAD STENE SUMORNE I SURE… Iznad stene sumorne i sure Podiže se mlaz i pada na nju; I točkovi uzvitlane bure Život ovaj strmoglavi žanju… Sevaj, oblače, očima munja: Pljuskom ledenim lij se, Zavitlaj veslo — u gomile kula Koje nad ponorom vise. Bakarna munjo, jekni kao zvono: Strelama ujedaj — ljudožderko mlada! Sažeži moje usne — ozonom! U huci ponora — sve raskomadaj, — Da nakostrešen od svetlosti I zavitlan ko svrdlo u svet, Oprljen provrištim iz svetlosti Usta iskrivljenih: „Svet!“ — Da se, skriven pod otkos — uz huku S vekovima sručim — ko olovni leš sivi Ugljenisanih,…

Aleksandar Blok – Prođoše godine, al’ ti – sve ista…

*** Prođoše godine, al’ ti — sve ista: ozbiljna, vedra, divan ti stas; samo ti kosa pomalo blista, i u njoj svetli proseda vlas. A ja — nad prašnjavom hrpom knjiga, pogrbljen, visok starac, kao noj — sa jednom mišlju, bez briga, gledam u smireni lik tvoj. Da. Izmenili se nimalo nismo. Živimo, dišemo, kô nekad, blago, i, sećajuć’ se, sačuvali smo to legendarno vreme drago… A prah mu sjajni — u tamnoj urni je, naš sjajni duh — u magli živoj. I sad sve tiše, sve azurnije — diše se prošlošću na zemlji sivoj. Aleksandar Blok Prevod: M. M. Pešić…

Aleksandar Blok – Ne pevaj mi ni nežno, ni slatko…

*** Ne pevaj mi ni nežno ni slatko: nemam veze ja sa zemljom jada. More duše — beskrajno je, glatko, čim u ravan zađe — pesma pada. Reči su bez pesme duši jasne. K cvetanju ih pravda izaziva. A zvuk pesme dosadne i strasne — neviđenu laž u tebi skriva. Moj žar bujni ismeja što sija, ostavih ga — za mnom magla neka. Prigrli san koji me uvija, i razumi sama šta nas čeka. Aleksandar Blok Prevod: Miodrag M. Pešić Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i…

Aleksandar Blok – Ti odlaziš u suton rujni…

*** Ti odlaziš u suton rujni, u krugove što beskraj snuju. Ja čuh odjek jedva čujni, korake što se udaljuju. Da li blizu il’ daleko izgubi se u visini? Čekat susret — ja bih čeko — u toj zvonkoj, u tišini? U njoj zvone plahovito tutnji što se udaljuju. Da l’ ti stežeš, ognjevito, krugove što beskraj snuju? Aleksandar Blok Prevod: Miodrag M. Pešić Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz…

Sergej Jesenjin – Rže ždrebni oblak…

*** Rže ždrebni oblak, ko sto konja — sam. Igra iznad mene rujnih krila plam. Nebo kao vime, zvezde — sisa zvonce. Bukti božje ime u trbuhu ovce. Verujem: ujutru, čim tama umine, novi će pod maglom Nazaret da sine. Novi Božić, sveto, proslaviće krda, lajaće ko pseto, zora iza brda. Znam: jeknuće grudi krikom punim strave. Odreći će ljudi novi lik da slave. Zveket noža baš će zemlju da rasani… S lica zore spašće jagodice — dani. Pobeć će, ko snovi, u pustinje puke, gde Simeon novi širi svoje ruke. Sergej Jesenjin Prevod: Miodrag M. Pešić Iz knjige: Pesnički…

Sergej Jesenjin – INONIJA

INONIJA Proroku Jeremiji 1 Neću se prepasti pogibije, ni koplja, ni strela ni noža. Tako govori po Bibliji prorok Jesenjin Serjoža. Vreme je došlo moje, bez straha zvuk biča čujem. Telo, Hristovo telo ja iz usta pljujem. Kroz muke njegove i krst spasenje nek me ne svlada. Našao sam nauku koja večnost zvezda probada. Gde smrt nad istinom ne igra ugledah dolazak i hod. Ko ovcu od vune pogane ostrići ću nebeski svod. Ruke ću podići ka mesecu, pregrišću ga ko orahe sveg. Neću bez stepenica nebo, neću da pada sneg. Neću zore lice jezerima da se mrgodi besno. Ja…