Marina Cvetajeva

Marina Ivanovna Cvetajeva (1892–1941) rođena je u Moskvi, gde se školuje završno sa gimnazijom. Studirala je starofrancusku književnost u Parizu, na Sorboni. Od svojih ranih godina bavi se poezijom, biografi kažu — od šeste. Cvetajeva je umnogome pojam za nove poetske puteve koje je otkrila naša epoha. ¹ “Svi ćemo proći. Za pedeset godina svi ćemo biti u zemlji. Pojaviće se novi likovi pod večitim nebom. I imam volju da svima koji još žive, doviknem: Pišite, pišite što više! Učvršćujte svaki tren, svaki gest, svaki uzdah! Ali ne samo gest – nego i oblik ruke koja ga je načinila; ne…

Aleksandar Blok

Aleksandar Aleksandrovič Blok (rus. Александр Александрович Блок; Sankt Peterburg, 16. novembar 1880 — Petrograd, 7. avgust 1921) je bio ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma. “Glavni pesnik Srebrnog veka” – to je u ruskoj kulturi bio i ostao Aleksandar Blok. Neki ga nazivaju “poslednjim pesnikom – plemićem” koji je živeo u vreme propasti ruskog plemstva. “Život i poezija su jedno te isto.” – Aleksandar Blok PESME i POEME: Čekô sam dugo, dođe kasno… DVANAESTORICA Močvarski duhovi Ne pevaj mi ni nežno, ni slatko… NEZNANKA Noć, ulica, fenjer, apoteka… O legendi, o bajci, o tajni… Pred prolećnu sjaja horu… Prođoše godine,…

Ana Ahmatova – BIOGRAFIJA

Ana Andrejevna Ahmatova (23. jun 1889 — 05. marta 1966) je napisala o sebi da je rođena iste godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj. Bila je svedok promene epoha, preživela je dva svetska rata, revoluciju i blokadu Lenjingrada. Prvu pesmu je napisala sa 11 godina. Od tada do kraja života nije se prestala baviti poezijom.

Miroslav Mika Antić – ČESTITKA ZA NOVU GODINU

Mene je uvek nerviralo kad ljudi izmisle jedan dan u godini, pa kažu: Ovo je Nova godina! I onda slave Novu godinu. Ja kalendare ne volim. Nova godina može da bude svaki dan, može da bude u junu, može da bude u aprilu, može da bude u martu Nova godina. Prvo, može da bude kad čovek ima para; drugo, može da bude kad je čovek srećan, a treće, zašto baš mora da bude Nova godina uvek onda kad je drugima Nova godina? Meni je ponekad Nova godina pa idem ulicom i vičem: Jao, baš je sada počela! A oni ne…

Miroslav Mika Antić – IZDAJSTVO LIRIKE

IZDAJSTVO LIRIKE (Pisma i dopisnice sebi i drugima) Kafana Pod starim krovovima, Gornji grad, Zagreb, sa Ujevićem, Krklecom i Cesarićem, nema datuma, samo potpisi. Eto u čemu je razlika. Mi se života igramo, a nekima je to navika. Luvr, pred slikama Edgara Dega, 1969. Duga: devojčica obukla novu haljinu; smejući se preskakala potoke; u igri se isuviše raskoračila. Pariz, ulica Žolive, 1.maj 1970. Vremena puze ponizno kao psi. Ližu mi ruke i po prašini mašu repom. Gadim se vernosti prolaznog. Omsk, 1974. Moje su pesme semenje iz kojeg rastu tajge. Šiprazi puni hladovine i čestari prašine. Stavim glavu na pregršt…

Citati pripisani Miroslavu Miki Antiću a nisu njegovi

Ekspanzija deljenja raznih citata i “mudrih misli” na društvenim mrežama i uopšte na internetu doveo je do toga da se mnogi citati lažno pripisuju poznatim književnicima i javnim ličnostima. Ni Miroslav Mika Antić nije pošteđen te prakse, što iz neznanja osoba koji ih lažno potpisuju, što zarad “lajkova” i popularnosti. Drugo objašnjenje nemamo. Svi ti citati i stihovi imaju svoje prave autore, i smatramo da je plagiranje imena u potpisu direktno vređanje ne samo Miroslava Mike Antića nego i autora istih. Ovo su samo neki od primera takvog plagiranja: Pred silom stojim, pred ljubavi drhtim, na koljena padam samo pred…

Miroslav Mika Antić SLIKAR

Miroslav Mika Antić je bio i slikar. Kao i u svemu drugom čime se bavio i u slikarstvu je video svojevrstan vid poezije. Svaka slika koju je naslikao je bila propraćena stihovima iz pesama ili objašnjenjima. “Slikati dahom, a ne bojom — prolaziti kroz platno kao što se prolazi kroz svetlost, slikati beskraj u prostoru; slikati da bi bio čovek, ne da bi bio slikar…” Miroslav Mika Antić U svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi je tušem crtao krokije, aktove, portrete. Umazan bojama, slikao je akvarele, ulja na platnu… Opčinjen svetlošću, često je slikao suncokrete. Preminuo je sa zlatnim prahom na…

Miroslav Mika Antić – ZAPIS – SVINJSKI REPOVI

SVINJSKI REPOVI – ZAPIS BEZ POČETKA I KRAJA Sa dva kilograma svinjskih repova Đorđe se vratio u Futog. Ima dana kad se vratio praznih ruku a kod kuće čeka šestoro gladne dece, jedna umorna mati i jedan nakrivo nasađeni otac. Đorđe svakog dana mora da zaradi hiljadu dinara, inače će dobiti batine. Đorđe Dunđerski. Mladi “pregalac” i “glava porodice”. Učenik trećeg razreda osnovne škole u Futogu. Đorđe prosi po Novom Sadu. To zna i njegova učiteljica i mali drugovi. Drugi razred je završio sa odličnim. U školi i dalje stoji sasvim pristojno. Ima dva pametna oka. Ume da popije koktu…

Miroslav Mika Antić o Mokrinu

“Mokrin je poseban slučaj među banatskim selima. On živi sa nogama u Panonskom blatu, a čelo mu među zvezdama. Ja odem u Mokrin ponekad da se isplačem na groblju i da se napevam lepih serenada u ove jesenje večeri sa momcima moje i još jedne, mlađe generacije. Odem da vidim zvezde. Bio sam širom sveta, video mnoga neba, ali tvrdim, smem da se zakunem: nigde zvezde nisu tako velike i niske kao u Mokrinu. Kao zlatne jabuke. Imam utisak da možeš da ih uzbereš. Saginješ se kada prolaziš ispod tih zvezda…” – Miroslav Mika Antić Mokrin je selo o kome…

Miroslav Mika Antić – LEVA STRANA SVETA

LEVA STRANA SVETA Nikad ne bih napisao pesmu da pesma nije već napisana. Naučio sam je od onoga što nije stihovano i rimovano. Naučio sam je od onoga što postoji. Nikad ne bih napisao pesmu kad bih verovao da je pesma u meni. Ona je u vama i ne budite naivni. Ja i ne pišem pesme, nego ih budim u nekom drugom. To su molitve, psovke, himne i revolucije. Šta ja znam šta sam: razmažen ili plačljiv, bokser ili pustahija. Jedno vreme nisam vodio računa o tome, pa sad više nema vremena da se svode tuđi bilansi. Ovo što se…