Branko Ćopić

Branko Ćopić (1915-1984) je svakako bio jedan od pisaca koji su obeležili 20. vek u jugoslovenskoj književnosti. Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu “Venac” 1928. godine. Pohađao je učiteljsku školu u Banjaluci i Sarajevu a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike; 1939. godine je dobio nagradu “Milan Rakić”. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik, zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom – književnikom Skenderom Kulenovićem. Posle rata neko vreme je bio urednik dečjih listova u Beogradu, a potom…

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA PESMA

ŠAŠAVA PESMA Mama mi kaže: — šašavo moje, šta se to zbiva u tvojoj glavi? U njoj dečaci — kažem — postoje. Dečaci smeđi, crni i plavi. Mama mi kaže: — šašavo moje, zar mogu tamo svi da se slože? Ja mami kažem: — kad već postoje, nek tu i stoje — šta se može! Mama mi kaže: — pusti priče, — zbijeni tako, na šta liče? Ja rukom mahnem. I — uzdahnem: — Svi oni liče, svi mnogo liče, na nešto lepo kao iz priče. Na sve što čekam. Na sve što hoću. Liče na nemir. I na samoću.…

Miroslav Mika Antić – Sanjajte (Tekst)

SANJAJTE – Miroslav Mika Antić – pevaju KOLIBRI i Dragan Laković / Tekst pesme: Probaću tajnu da vam odam: Ja sebi u glavu snove dodam. Kafenu kašiku, ni trunke više, pa onda zinem i vetar dišem. Daljinu dišem, blizinu dišem. Onda sam slobodan. I hodam, hodam… Sanjajte, sanjajte… To je divno i lako. Sanjajte, sanjajte… To bar može svako. Probaću tajnu da vam odam: Ja sebi u glavu snove dodam. Kafenu kašiku, ni trunke više, pa onda zinem i vetar dišem. Daljinu dišem, blizinu dišem. Onda sam slobodan. I hodam, hodam… Sanjajte, sanjajte… To je divno i lako. Sanjajte, sanjajte……

Jovan Jovanović Zmaj – Tijo noći, moje sunce spava… (Đulići XXXIII)

XXXIII Tijo noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana, A na grani Kâ  da nešto bruji, To su pali Sićani slavuji: Žice predu Od svilena glasa, Otkali joj Duvak do pojasa, Pokrili joj I lice i grudi, da se moje Sunce ne probudi. Jovan Jovanović Zmaj Tiho noći moje zlato spava… Tijo noći, Moje sunce spava;Za glavom joj Od bisera grana,A na grani Kâ da nešto bruji,To su pali Sićani slavuji:Žice predu Od svilena glasa,Otkali joj Duvak do pojasa,Pokrili joj I lice i grudi,Da se moje Sunce ne probudi.Jovan Jovanović Zmaj – Tijo noći, moje sunce spava……

Miroslav Mika Antić – SNOVI

SNOVI Velike reke imaju ušće koje ih pretvara u okean. Veliki vetar prozračne puteve prema ravnici. Ja imam samo san, obični malecki san u kom sam za pedalj bliži ponekoj zvezdi i ptici. U zoru, od svega toga čitavo nebo izraste na mojim rukama toplim i obrazima snenim i dan je nalik na neke zenice graoraste oivičene zelenim. I uopšte, zvezdo i ptico, uopšte – celi svete, divno je kad se u nama neko čekanje javi, pa se od toga na usni nešto rumeno isplete i nešto graorasto i zeleno u glavi. Miroslav Mika Antić Video: recitacija pesme od 03:37

Laza Kostić – Santa Maria della Salute (Tekst)

Santа Maria della Salute Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, što ti zemaljski sagreši stvor: Kajan ti ljubim prečiste skute, Santa Maria della Salute. Zar nije lepše nosit lepotu, svodova tvojih postati stub, nego grejući svetsku grehotu u pepô spalit srce i lub; tonut o brodu, trunut u plotu, đavolu jelu a vragu dub? Zar nije lepše vekovat u te, Santa Maria della Salute? Oprosti, majko, mnogo sam strado, mnoge sam grehe pokajo ja; sve što je srce snivalo mlado, sve je to…

Aleksa Šantić – PROLJEĆE

PROLJEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva I da sklopiš oči na dušeku mekom! Kada mjesec sine nad našom rijekom I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće! I svuda Prosuće se miris plavih jorgovana; I pahulje snježne padaće sa grana U naš bistri potok što baštom krivuda. Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom, I svaki će prozor zasuti beharom, Da probudi srca što ljube i gore… Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! 1906. Aleksa Šantić

Miroslav Mika Antić – DRUGARSKA PESMA

DRUGARSKA PESMA Ništa ti ne razumeš, moj najrođeniji blesane, uobraženi prinče što te je život razmazio. Da znaš koliko sam noći uznemirene i besane drhtao kraj tvog uzglavlja, pokrivao te i pazio. Ti si za mene još uvek parče tek rođenog mesa: onaj musavko što vrišti i celu kuću potresa. Ja sam te, lepoto moja, naučio da hodaš. Svima sam plaćao piće kad su ti zubi nikli. Ja sam ti dao život. Nije te donela roda. A sada smo se, odjednom, jedan od drugog odvikli, kao da sve što kažem zaista ne razumeš i kao da sve što umem ti…

Jovan Dučić

Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943) je bio pisac, pesnik i diplomata. Biografija O ljubavi (citati) PESME: Ave Serbia Ćutanje Čekanje Dubrovačko vino Duša Himna pobednika Izmirenje Jesenja pesma Krila Leto Ljubav Moja ljubav Najtužnija pesma Oči Pesma tišine Pesma ženi Podne Poezija Ponoć Rastanak Refren (Snevaj…) Rimski sonet SONATA Suncokreti Susret Zalazak sunca

Laza Kostić – Među javom i med snom

Među javom i med snom Srce moje samohrano, Ko te dozva u moj dom? Neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom? Ko pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom! Što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom! 1863. Laza Kostić (1841-1910)