Gabrijel Garsija Markes (Gabriel José García Márquez (6. 3. 1928 – 17. 4. 2014)), novinar i književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1982. godine. Tvorac čudesnog sveta Makonda, mitskog mesta iz romana „Sto godina samoće“, najveću zaslugu za tehniku magičnog realizma pripisivao je svojoj baki uz čije je priče odrastao. Kada je imao 17 godina prvi put je pročitao Kafkin „Preobražaj“, oduševio se i poželeo baš tako da piše, tako mu je i baka pričala. Već sa deset godina napisao je prve stihove koje su njegovi školski drugovi znali napamet. Kada je dobio Nobelovu nagradu slavio je ceo latinoamerički kontinent…
Ознака: Zanimljivosti
Miroslav Mika Antić i Tito
O svojim susretima sa Josipom Brozom Titom je Miroslav Mika Antić pričao 1983. godine. Pri susretima je Tito, greškom mislio da je Mika predstavnik autotransportnog preduzeća Vojvodina a ne autor poeme Vojvodina i pitao ga za Volvo autobuse :) Pogledajte i poslušajte Mikina sećanja na te susrete (video). Nemanja Rotar u svojoj knjizi “Sutradan posle detinjstva” piše: Moj ujak pesnik pohitao je davnih sedamdesetih u Sarajevo da kupi novi automobil marke “golf”. Direktor fabrike je ljubazno primio poznatog pesnika i pokazao mu katalog. Bila je završena tek prva serija novih modela. Mika je odabrao jedan koji mu se najviše svideo.…
Miroslav Mika Antić i Dušan Duško Radović
Jednoga dana, ima tome više od dvadesetak godina, upoznam u Beogradu Dušana Radovića. Imali vremena, pa šetamo tako ulicama i razgovaramo. U stvari: on ćuti, a ja govorim, govorim… Odemo i do Jugoslovenske autorske agencije, kao: ja tamo nešto imam posla. A nemam, nego mi lepo zvučalo kad se kaže Jugoslovenska, pa autorska, pa još i agencija. Idem ja da vidim šta je to. Bio sam tada pun nekih sumnji u to što pišem (i danas sam pun sumnji) i više od sata mučio sam Radovića čitajući mu, u hodniku agencije, neobjavljene stihove za decu. Sećam se, kao da je…
Hajnrih Hajne – AZRA (Kraj tanana šadrvana)
Zvonko Bogdan – Kraj tanana šadrvana (Azra) Kraj tanana šadrvana je sevdalinka koja je nastala prevođenjem pesme „Azra“ (nem. Der Asra) koju je napisao Hajnrih Hajne. Autor prevoda ove pesme je Aleksa Šantić – preveo ju je 1923. godine. Pesmu Azra su prevodili pored Šantića i Vladimir Nazor, Dobriša Cesarić i Safvet-beg Bašagić.Postoji stara legenda o tome da u Jemenu postoji staro pleme koje se zove Azra (devica). Ukoliko mladićima iz tog plemena nije dozvoljeno ili nije moguće da ostvare svoju ljubav prema voljenoj, oni odlaze u pustinju ili u rat da bi što pre umrli zaljubljeni jer ne žele…
Miroslav Mika Antić i Mira Stupica – Zaljubljeni pesnik
Naša glumica veka Mira Stupica je u svojoj memoarskoj knjizi ŠAKA SOLI zapisala: Zahvalna sam svima koji su kroz moj život prošli i ostavili svoj trag… Prvo izdanje ove knjige naše nenadmašne glumice je objavljeno 2000. godine i do sada ima četrnaest izdanja. O Miroslavu Miki Antiću je naša diva zapisala: – Bila je skoro ponoć kada smo se te 1971. godine, posle napornog snimanja ljubavne scene sa Batom Živojinovićem u filmu Doručak sa đavolom Mike Antića, našli za stolom hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvi smo stigli Mika Antić i ja. Situacija za ćutanje od umora, tek poneka reč. –…
Miroslav Mika Antić – Osnovao sam jedno pozorište (i nije ga više nikad bilo)
OSNOVAO SAM JEDNO POZORIŠTE I, četvrt veka kako sedim za novinarskim stolom „Dnevnikove“ kuće i dok prebiram ovako po glavi uspomene, uvek se sećam onog posebnog izdanja koje smo nekada objavljivali sredom. Izgledalo je drukčije nego redovni brojevi, imalo posebnu redakciju, a uređivao ga je Ljuba Milin. On je mnoge nas današnje novinare učio pismenosti, savesti i zanatu. Imao je običaj da nas gurne u štampariju nenskusne, na dežurstvo, pa smo u jednom danu postajali i tehnički urednici, i lektori i korektori… Bila je to škola novinarstva. A utorkom oko podne, kad završimo list, ostavljao je otvorenu prvu stranu. Znali…
Miroslav Mika Antić – OBIČNO PETKOM
Reportaže u ovom izboru ponajčešće su objavljivane u rubrici Obično petkom novosadskog lista Dnevnik. D.R. Miroslav Mika Antić – UMESTO PREDGOVORA (Obično petkom) Miroslav Mika Antić – Osnovao sam jedno pozorište (i nije ga više nikad bilo) Iz knjige: Miroslav Antić OBIČNO PETKOM, Izdavač: Prometej, Novi Sad Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)
Miroslav Mika Antić – UMESTO PREDGOVORA (Obično petkom)
UMESTO PREDGOVORA u „Dnevnik“ sam došao 1954. godine. Pre toga radio sam u Pančevu kao novinar u listu „Pančevac“. U to vreme živeo sam u kraju Pančeva zvanom Topola gde je većina kuća, pa i ona u kojoj sam ja stanovao bila od naboja bez električne struje, sa zemljanim podom. U to vreme „Dnevnik“ mi je objavio nekoliko pesama i to me je ohrabrilo da se obratim drugovima u ovoj novinskoj kući sa molbom da me prime, pa makar i da pakujem ili prodajem novine. Ujedno, na uvid sam poslao i jednu reportažu o Ciganima čije su kuće u to…
„AUTOPORTRET“ Miroslava Mike Antića koji nije on naslikao
Godinama se fotografija jedne umetničke slike lažno deli kao „Autoportret Mike Antića“ iz 1981. godine. Pravi autor te slike je IGOR ANTIĆ, vizuelni umetnik i sin Miroslava – Mike Antića koji je portret svog oca naslikao kada je imao samo 19. godina. Igor Antić je rođen 1962. godine u Novom Sadu. Nakon studija na novosadskoj Akademiji likovnih umetnosti, Igor Antić je pohađao École nationale supérieure des Beaux-Arts and the Institut des Hautes Études en Arts Plastiques u Parizu. Umetnička dela Igora Antića imaju za cilj da istraže i istaknu ekonomske i političke snage koje deluju u datom kontekstu. On stvara…
Đura Jakšić
Georgije „Đura“ Jakšić (Srpska Crnja, 8. avgust 1832 — Beograd, 16. novembar 1878) je bio pesnik, pripovedač, dramski pisac, slikar, učitelj i boem. Najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka. U svom književnom opusu ima preko stotinu pesama, četrdesetak pripovedaka, tri drame u stihu i nedovršeni istorijski roman o srpsko-turskim odnosima. PESME: LJUBAV MILA NA LIPARU PONOĆ STAZE VEČE